Ne samo obavestio roditelje, već je i podelio priču na internetu i sada svi o njoj pričaju.
Učitelj trećeg razreda, gospodin Daglas, uvek je znao da će Keti biti odličan đak, ako ne i primer svim ostalima u razredu. Zato je bio u šoku kada je saznao da ona ima problem sa roditeljima. “Ona je uvek bila vredan đak, volela učenje, uvek radila domaći zadatak, imala je brižne i zainteresovane roditelje, bila je pažljiva i obazriva”, svedočio je gospodin Daglas, “i nikada, nikada nije imala problem sa disciplinom.”
Međutim, sve se promenilo kada su njeni roditelji telefonom pozvali gospodina Daglasa. Njena majka i otac su mu objasnili da Keti nema dozvolu da kupuje grickalice u školi, ali njeni računi u školskoj kafeteriji su sve veći. Gospodin Daglas i Ketini roditelji nisu mogli da shvate zašto bi ona pravila tolike račune u školskoj kafeteriji, kada su je svako jutro slali u školu sa domaćom užinom. Ketini roditelji su seli i razgovarali sa njom, pokušavajući da saznaju razlog njenog problematičnog ponašanja. Tada je laganje počelo, što je dovelo do toga da se obrate gospodinu Daglasu za pomoć.
“Uopšte nije ličilo na Keti da se tako namerno ponaša i nije bilo u skladu sa njenim karakterom da ignoriše svoje roditelje”, priseća se gospodin Daglas. Gospodin Daglas je započeo sopstvenu istragu tako što je pitao ženu koja služi u kafeteriji da li zna šta se događa. Ona mu je rekli da Keti svaki dan uzme ručak, odnese poslužavnik do stola i jede. Gospodin Daglas ovo nije mogao da razume, rekavši: ”Video sam kakvu užinu Keti donosi u školu i uopšte se ne bih bunio da mi njena mama spakuje ručak s vremena na vreme”.
On je pokušao da razgovara sa Keti, ali je se ona ponašala tvrdoglavo kao i sa roditeljima, odbijajući da kaže istinu. Gospodin Daglas kaže da ima dobru moć ubeđivanja i “tužan razočaravajući pogled”, ali to nije imalo nikakav uticaj na nju. Pitao je Keti zašto kupuje ručak, a ona mu jednostavno odgovorila da je gladna. Onda je on upitao šta je sa ručkom koji joj njena mama pakuje, a ona mu je odbrusila rekavši da ga izgubi svaki dan.
Gospodin Daglas nije mogao da veruje da ga Keti tako otvoreno ignoriše i znao je da nešto nije u redu. Počeo je da se pita da li je neko možda maltretira i krade joj ručak. “Niko mi nije ukrao ručak, gospodine Daglas, izgubila sam ga”, rekla je Keti. Gospodin Daglas se našao u nezgodnoj situaciji. Škola ima zakon po kome svaki učenik bez ručka mora da dobije ručak. Onda to škola naplati roditeljima, osim ako nisu kvalifikovani za besplatan ili ručak po nižoj ceni, što Ketini roditelji nisu bili.
Izgledalo je da gospodin Daglas ne može ništa da uradi da bi pomogao Keti i njenim roditeljima, a onda je primetio dečaka, koji je bio nov u školi, kako sedi sam i jede. Na njegovoj kesi za užinu pisalo je “Keti”. Gospodin Daglas je spojio delove slagalice i otkrio da se dečak poverio Keti i da su njih dvoje sklopili tajni pakt. Njegovi roditelji nisu želeli “milostinju” od škole i on bi bio u velikoj nevolji kada bi uzimao ručak. Zato mu je Keti poklanjala svoj da bi bila sigurna da jede svaki dan.
Kada je učitelj ispričao Ketinim roditeljima šta se događa, oni su bili neizmerno ponosni na svoje dete. “Ona nije marila što je roditelji kažnjavaju. Nije marila što sam ja razočaran u nju. Nije marila ni o čemu, osim o malom dečaku koji je gladan i uplašen i o tome da sačuva njegovu tajnu”, napisao je gospodin Daglas. “Keti i dalje svaki dan kupuje ručak u školi”, završava svoju driljivu priču gospodin Daglas. A njena mama joj svaki put, dok izlazi na vrata, stavi u ruke domaću ukusnu užinu.
izvor: http://receptiza10.info
About 
0 komentari: